Dijareja (proliv)

  • 29.jpg

Sta je dijareja?

Dijareja (proliv) je učestalo oslobađanje neformirane stolice. Većina dijareja je više neprijatnost nego problem i lako prolazi nadoknadom tečnosti i minimalnim izmenama u ishrani.

Učestalost i izgled stolice definišu dijareju: ako se učestalost poveća 1,5 – 2 puta od uobičajene, i ako stolice postanu ređe, vodenaste, sluzave, zelene to je značajna promena.

Koji su simptomi dijareje?

Najčešći simptomi lakšeg oblika su grčevi u stomaku, bol u abdomenu, iznenadni nagon za odlaskom u toalet.

Malo teži oblik za sobom nosi i povraćanje, mučnina, temperatura, glavobolja i nadimanje. Ovakav oblik se najčešće javlja usled trovanja hranom ili preopterećivanjem želuca. Svako ko je imao proliv duže od nedelju dana treba da poseti lekara. Ukoliko se odmah sa prolivom jave i krv u stolici, bol u predelu rektuma, dehidratacija, veoma visoka temperatura i jak bol u stomaku, lekara bi trebalo posetiti što je pre moguće, jer je vrlo verovatno da imate dizenteriju.

Dizenterija je dijareja uzrokovana nekom vrstom organizma ili jednjem preobilne hrane. Simptomi su isti kao kod dijareje, samo duže traju.

šta sve može da izazove proliv kod dece?

Dve kom­po­nen­te de­fi­nišu di­ja­re­ju (proliv): učesta­lost i iz­gled sto­li­ce.

Odojče može da ima do de­set sto­li­ca, ia­ko najčešće ima man­je. Učesta­lost se sman­ju­je što su be­be sta­ri­je, ali ako se po­veća dvo­stru­ko u odnosu na uo­bičaje­nu, ra­di se o di­ja­re­ji. Važno je zna­ti i ka­ko be­bi­ne sto­li­ce tre­ba da iz­gle­da­ju. Ako po­sta­nu ređe, vo­de­na­ste, slu­za­ve, ze­le­ne... to je značaj­na pro­me­na. 

Uzroci dijareje

Uzroci dijareje su zaista brojni, ali su crev­ne in­fek­ci­je najčešći.  

1. Crevne infekcije

* Rotavirus uzro­ku­je sto­li­ce ne­pri­jat­nog mi­ri­sa, ze­le­ne ili bra­on boje, ko­je mo­gu da tra­ju ne­del­ja­ma.

* Sle­deći uz­ročnik je ade­no­vi­rus - ko­ji iza­zi­va tem­pe­ra­tu­ru, bol u tr­bu­hu, po­vraćan­je i učesta­le vo­de­na­ste sto­li­ce. Ia­ko po­vraćan­je tra­je dva do tri da­na, di­ja­re­ja može da se održava­ ne­del­ju do dve, pre ne­go što se stan­je pot­pu­no smi­ri.

* Po­ne­kad su uz­ročni­ci bak­te­ri­je (ešerihija koli, sal­mo­ne­la...), ka­da je di­ja­re­ja praćena vi­so­kom tem­pe­ra­tu­rom, kr­va­vim sto­li­ca­ma, bo­lom u tr­bu­hu i gu­bit­kom ape­ti­ta.

* Kada su iza­zi­vači pa­ra­zi­ti - naj­važni­ji znak je vo­de­na di­ja­re­ja, ko­ja tra­je do dve ne­del­je.

2. Nepodnošljivost određene vrste hrane

In­to­le­ran­ci­ja i ose­tlji­vost na hra­nu ta­kođe mogu da budu uzrok di­ja­re­je. Naime, de­te možda la­ko uzi­ma hra­nu, ali je teško va­ri. In­to­le­ran­ci­ja lak­to­ze je najčešći tip in­to­le­ran­ci­je. Ma­ni­fe­stu­je se bo­lom u tr­bu­hu, ko­ji po­tiče od ga­so­va, grčevi­ma u tr­bu­hu i di­ja­re­jom po­sle uzi­man­ja mlečnih pro­iz­vo­da ko­ji sa­drže mlečni šećer lak­to­zu. 

3. Alergija na hranu

Ova vrsta alergije kao je­dan od zna­ko­va može da ima slu­za­ve ili, čak, kr­va­ve sto­li­ce. Raz­li­ka u od­no­su na in­to­le­ran­ci­ju jeste što za­hva­ta više si­ste­ma: crev­ni, di­saj­ni i kožu. Kod deteta može da se razvije crvenilo lica i tela, posebno predela pod pelenom, sekrecija iz nosa, kašalj, «šištanje i sviranje» u grudima - takozvani vizing (wheezing). Alergija na proteine mleka je jedna od najčešćih alergija na hranu. Deca koja je imaju, teško vare i mlečni šećer laktozu. 

Kako da prepoznate vrstu dijareje?

Dijareja kod beba

Najveći rizik da dobije proliv, pogotovo u letnjim mesecima, ima odojčad koja se hrani veštački, jer svako nesterilno pripremanje i čuvanje mlečne formule, upotreba neprokuvane vode i flašica, kao i loša lična higijena osobe koja priprema hranu za bebu – može da dovede do ovog problema

Dijareja (proliv) je pojava više od tri tečne ili vodenaste stolice u toku 24 sata. Međutim, najvažnija odlika dijareje jeste sastav, a ne broj stolica. Tako, na primer, česte, uobličene stolice nisu dijareja. Odojčad na prirodnoj ishrani ponekad ima retke i kašaste stolice - što, takođe, nije proliv.

Akutna dijareja je najčešće uzrokovana infektivnim agensima (bakterije, virusi, paraziti). Ređe je uzrok: upotreba lekova, toksini, radioterapija, post, a kod odojčadi to može da bude i neka druga bolest, koja nije vezana za digestivni trakt (upala srednjeg uva, mokraćna infekcija i drugo).

Put širenja zaraze je najčešće fekalno-oralni (mikrobi iz stolice obolelog ili kliconoše dospevaju u usta konzumiranjem zagađene hrane ili vode, odnosno direktno, preko prljavih ruku). Deca su posebno ugrožena, jer još nemaju razvijene higijenske navike. Međutim, najveći rizik, pogotovo u letnjim mesecima, ima odojčad koja se hrani veštački, jer svako nesterilno pripremanje i čuvanje mlečne formule, upotreba neprokuvane vode i flašica, kao i loša lična higijena osobe koja priprema hranu za bebu - može da dovede do zagađenja mleka i teškog proliva kod deteta.

Različiti simptomi

Akutni gastroenteritis se manifestuje naglim početkom u vidu muke, povraćanja, proliva, grčeva u trbuhu i, neretko, povišene temperature. Klinička slika više zavisi od uzrasta i uhranjenosti deteta, udruženih infekcija i stepena dehidracije, nego od samog uzročnika. Neka deca imaju samo tri-četiri stolice dnevno, dok druga imaju i preko 20. Povraćanje može, ali ne mora da bude prisutno. Starija deca se žale na bolove u trbuhu, dok kod odojčadi u početku može da postoji vriskav plač, praćen grčenjem nožica, a kasnije dominiraju znaci dehidracije. Temperatura može da bude visoka, a kod predisponirane odojčadi i male dece ovo ponekad dovodi do pojave febrilnih konvulzija (frasa).

Moguća dehidracija

Učestalim i vodenim stolicama bolesno dete gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate).

Što je dete manje, ovaj gubitak je veći. Osim preko stolice, tečnost se gubi i putem povraćanja, povećanog znojenja usled povišene temperature, i putem mokraće. Ako se taj gubitak vode i elektrolita ne nadoknađuje dovoljnim unosom, u organizmu nastaje njihov deficit, praćen poremećajem kiselinskog sastava krvi, što ima za posledicu pogoršanje opšteg stanja (odojče je bledo, pospano, diše ubrzano, ima ubrzan puls, prestaje da mokri, a u težim slučajevima ima i dublji poremećaj svesti).

Najpouzdaniji znak dehidracije je svakako gubitak telesne mase. 

Simptomi dehidracije kod beba:

Pozovite svog pedijatra ako primetite bilo koji od navedenih znakova dehidratacije ili ako:

Sredstva za rehidracijuPostoje gotovi rastvori za oralnu rehidraciju - za mlađu i stariju decu, odnosno odrasle, koji se pripremaju prema priloženom uputstvu. Pripremljen rastvor može da se čuva u poklopljenom sudu 24 časa, posle čega mora da se baci. U slučaju nedostatka gotovog preparata, za spravljanje oralnog rehidracionog rastvora može da se razmuti pola kašičice soli sa četiri ravne kašičice šećera u jednom litru prokuvane i ohlađene vode. Opšte pravilo je da se detetu daje onoliko tečnosti koliko želi da pije. U prve dve godine života se preporučuje 50-100 mililitara posle svake tečne stolice.

Lečenje dijareje kod odojčadi i dece

Postupak sa odojčetom koje ima proliv zavisi od uzrasta i prisustva ili odsustva pratećih simptoma (povišena temperatura, povraćanje, poremećaj opšteg stanja).

Bebi koja ne povraća, odmah treba započeti rehidraciju prokuvanom, nezaslađenom vodom ili bebi čajem. Voda za pripremu formula nije pogodna za piće, jer je skoro sasvim demineralizovana. Oralna rehidracija je oralno unošenje uravnotežene mešavine glukoze i elektrolita, rastvorenih u odgovarajućoj količini prokuvane i ohlađene vode (oralni rehidracioni rastvor), dopunjeno povećanim unošenjem drugih tečnosti i kontinuiranom ishranom koja je prilagođena bolesnom detetu.

Većina dijareja se uspešno prevazilazi nadoknadom tečnosti i adekvatnom ishranom.

Terapija dijareje uglavnom podrazumeva opšte mere, koje uključuju nadoknadu tečnosti i elektrolita, kao i nutritivnu nadoknadu - sa obezbeđenjem dodatnih nutrijenata (za oko 50 odsto više proteina i  ugljenih hidrata za nadoknadu energije, ali manje vlakana). Masti zbog dijareje ne mogu da se svare do kraja, pa njihov unos treba ograničiti. 

Korekcija ishrane kod dece sa dijarejom

Korekcija ishrane, pre svega, zavisi od težine dijareje i uzrasta deteta.

- Odojče na prirodnoj ishrani treba da sisa što češće, jer je dojenje najbolji izvor tečnosti i hrane. Majčino mleko je bezbedno, hranljivo i pomaže u borbi protiv infekcije. Takođe prevenira dehidraciju i nadoknađuje izgubljenu tečnost. Između podoja treba davati oralni rastvor za rehidraciju.

- Odojčetu na ishrani formulom treba dati rastvor za oralnu rehidraciju prva četiri do šest sati. Nikako ne davati gazirana pića ili sokove, jer mogu da pogoršaju dijareju. Nakon ovog perioda, treba vratiti dete na formulu, i to bez laktoze. Jer, pored toga što se gubi tečnost i elektroliti, dijareja oštećuje sluznicu creva i negativno utiče na produkciju enzima laktaze koji razlaže mlečni šećer laktozu. Uključivanjem odgovarajuće, specijalne formule adaptiranog mleka bez laktoze, prevenira se eventualno nepodnošenje mlečnog šećera.

Preporučuje se:

Deci starijoj od godinu dana treba davati:

Kako olakšati ishranu?

Deca sa dijarejom ne žele da jedu,  a dešava se i da povraćaju, pa hranjenje može da bude otežano. Zato treba davati manje obroke blage, kašaste hrane. Količina tečnosti po porciji, kada su u pitanju deca do dve godine, iznosi četvrtina do polovine velike šolje, a za decu preko dve godine - jedna velika šolja. Hrana mora da bude dobro kuvana, kašasta, lako svarljiva, sa malo vlakana i ostataka i manje masti.

Prevencija

I za proliv važi pravilo bolje je i lakše sprečiti nego lečiti.

Najvažnija je lična higijena i higijena u kuhinji pri spravljanju hrane. Voće i povrće obavezno dobro oprati pre upotrebe, a ako je potrebno, dobro ga i oljuštiti.

Redovno pranje ruku sapunom i toplom vodom smanjuje rizik od hvatanja ili prenošenje klica. Posebno nakon odlaska u toalet, igranja sa kućnim ljubimcima, rada napoljuili posle boravka u javnim prostorijama ili sredstvima javnog prevoza i pre nego što dodirnete hranu.

U ishrani treba koristiti sveža jaja, izbegavati "sumnjive" konzerve sa hranom, koristiti termički obrađeno meso, ne držati dugo hranu van frižidera...

Kada se ide na izlete, u nepoznate predele ili na letovanje u druge zemlje, poželjno je koristiti flaširanu ili prokuvanu vodu. Stavljanje leda sumnjivog porekla ili sumnjivog kvaliteta u sokove ili alkoholna pića radi hlađenja može biti jedan od uzroka trovanja. 

- Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta

Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima.

Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne.

U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi.

Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere.

Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi.

Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Izvor:  yumama.com;  mojpedijatar.co.rs 

Pregleda
1990
Objavljeno